Pages

Tuesday, September 15, 2009

First Macedonian to Settle in the Illawarra Region of Australia was from Capari -- 1924

Macedonian migration to the Illawarra
Mendo Trajcevski, Director, Macedonian Welfare Association Inc.

http://www.migrationheritage.nsw.gov.au/exhibitions/tieswithtradition/essays/macedonian-migration-to-illawarra.shtml



The history of Macedonian migration to Australia begins in the late 19th century, with the first major wave occurring in the years after World War I. The Balkan region was unstable and employment prospects were poor so young men left their families to find work on the other side of the world. By the early 1920s there were a significant number of Macedonian men working in the steel industry in Lithgow, NSW. When the industry relocated to Port Kembla in the Illawarra in 1928, the Macedonian workers came with it.



Photo: Riste Belcev (second from left, back row), from Capari, Bitola

Riste Belcev (second from left, back row), from Capari, Bitola, on the day of his departure for Australia in 1938. He was one of the many men who left their villages to work in the Illawarra steel industry. Photo courtesy the Belcev family.




Riste (Chris) Sazdanov from the village of Capari, near Bitola, is believed to be the first Macedonian to settle in the region. He came to Australia in 1924 and after working odd jobs, purchased his own truck. He was hired by Hoskins Steel Works, now BHP, and built his own house on Flinders Street, Port Kembla, which served as a boarding house, café and gambling joint for the Macedonian men at the steelworks.



Photo: Trajanka Sazdanova, her son Alek and husband Riste

Trajanka Sazdanova, her son Alek and husband Riste (centre back row) with their boarders and other steel workers at their house on Flinders St, Port Kembla, 1930s. Photo courtesy Trajanka Mangovska.




He was joined in 1937 by his wife Trajanka, and son Nikola. A second son, Alek, was born in Australia in 1938. According to Alek, his mother had brought her traditional costume and apron with her to Australia, making hers the first Macedonian apron in the Illawarra. Trajanka was the only Macedonian woman in the area at this time and in 1947 she moved with her children to Newcastle, where there were six other Macedonian families.

In the late 1940s there was another wave of migration when many Macedonians who had lost their homes in the Greek Civil War sought refuge in Australia. These included displaced children who were brought to Australia to be reunited with family members under a scheme negotiated with the then USSR and other eastern European countries. Most joined relatives primarily in Sydney, Melbourne and Perth.

At about the same time many Macedonians from the Bitola, Resen, Ohrid and Struga regions, faced with the postwar communist regime, left for Australia to work in the Illawarra steel industry. Although again they were primarily men, some women made the journey to join their husbands who had been in the region prior to the war.

In the late 1960s and early ’70s family reunion programs saw the largest number of Macedonian migrants coming to the Illawarra. Over time, entire villages migrated and once in Australia, tended to concentrate in particular suburbs, often in industrial areas. Macedonians from Ohrid generallly settled in the suburbs of Cringila and Coniston, while those from Bitola concentrated in Port Kembla and Warrawong. Communities maintained their customs and traditions by organising and running functions, special religious days and picnics. It was here that the ladies would wear their national costumes with their colourful aprons which distinguished them from other Balkan regions.

By the early 1980s, with the support of the NSW Ethnic Affairs Commission, seven traditional dancing groups were formed with each group having between 40 and 100 dancers and two or three costumes. Although most of the costumes were made in Australia from synthetic material, some mothers passed on the costumes they had brought with them, or sent for the original handmade costumes which had been left behind. They then gave the aprons to their daughters or granddaughters for dancing and these later became heirlooms.

As the dancing groups folded, the costumes and aprons were stowed away, only coming out for special functions or cultural events organised by the Macedonian Welfare Association Inc. or on special days organised by some of the remaining Macedonian cultural organisations. Twenty-five years later, the Macedonian Welfare Association is now well established and among other activities, runs regular day care groups for seniors in Port Kembla and produces a quarterly magazine, KOMPAS.
Photo: Ivanka Radiceska wearing traditional costume

Ivanka Radiceska wearing traditional costume. Ivanka migrated from the village of Meseista in 1985 and now lives in Cringila, near Port Kembla. Photo by Mendo Trajcevski.


In 2006, noted heritage practitioner and admirer of aprons, Meredith Walker, brought to our attention that aprons were regularly featured in old photographs in each edition of KOMPAS. Up until that point, we were not aware of any research into the meaning and purpose of the aprons and thus began a steep learning curve.

We approached a number of organisations for resources, including John Petersen, Manager of the NSW Migration Heritage Centre, who offered us invaluable advice and financial support. The intention was to focus on ten aprons; however, once we invited interest from Illawarra’s Macedonian community, we were inundated with more aprons from elderly people or their daughters than anticipated.

This is the first research of its kind in the Illawarra, if not in Australia and further beyond, and I hope it may lead to apron research for Australia’s many other cultural groups.

Ties with tradition: Macedonian apron designs will provide a lasting record of the beauty and intricacy of the aprons and at the same time instil in the younger Macedonian generation and others an appreciation of their value and significance. For this I would like to thank Meredith Walker, the NSW Migration Heritage Centre and the Powerhouse Museum, in particular John Petersen.


http://www.migrationheritage.nsw.gov.au/exhibitions/tieswithtradition/essays/macedonian-migration-to-illawarra.shtml

Monday, September 14, 2009

Capari circa 1925


Children in Capari - approximately 1925

This photo was taken around 1925. The flag in the background of this photograph was brought back to Capari, from the USA, by a pechalbar (migrant worker).

Pictured in this photo are members of the Tanchej/Dojkini, Parkevich, and Sazdanoj family.

Special thanks to Nick Bozinoski, from Australia, for sending us this photo! :)


Thursday, July 16, 2009

Mанастирски туризам пoд Пелистер

Utrinski Vesnik

Број 2957
среда, 08 април 2009

Mанастирски туризам пoд Пелистер

БИТОЛА - Невладината организација „Биосфера“ од Битола ја поведе иницијативата за манастирски и селски туризам во руралните населби на општина Битола. Според Нешат Аземовски, во потпелистерските села се лоцирани голем број манастири што можат да се вклучат во сместувањето на туристите. Еден од најголемите е манастирот „Св. Сотир“ во Буково, каде што има осумдесетина легла.

„Иницијативата започнува од манастирот над селото Буково, поврзувајќи се со манастирските комплекси од селото Горно Орехово, а синџирот продолжува преку северната страна на Баба Планина. Тука се вклучуваат селата Брусник, Дихово, Нижополе, Трново, Магарево и завршува до селото Цапари", појаснува Аземовски.

Во соработка со претставници на Преспанско-пелагониската епархија било констатирано дека во манастирите нема монаси. Но, дека објектите се реновирани и треба да се стават во функција на пошироката јавност.

„Тоа е начинот луѓето да се вратат во природата, во она што значи престој во природа, да уживаат во културата и традицијата“, додава Аземовски.

Развојот на манастирскиот туризам ќе подразбира вклучување и на локалното население кое на посетителите ќе им понуди традиционална и органски произведена храна од Потпелистерието.

„Се' ќе се земе предвид. Се размислува дали тоа ќе биде само сместување, вклучување професионални планинарски водичи или планинарски тури до одредени локации“, вели Аземовски. (А.Б.)

http://www.utrinski.com.mk/?ItemID=B478E3FBC479064D9D25AE2BB1DA65E8

Конзервиран живописот на црквата „Света Петка“ во Цапари

Utrinski Vesnik
Број 2818
среда, 22 октомври 2008

Конзервиран живописот на црквата „Света Петка“ во Цапари

БИТОЛА - Конечно се реконструира црквата „Света Петка“ во потпелистерското село Цапари по големиот пожар од 1995 година кога целосно беше уништена. Екипи на Завод и музеј - Битола во последните три месеци работеа на конзервација на ѕидното сликарство во храмот.

,,Огнот целосно го уништи ентериерот и покривот. Благодарение на населението се направи реконструкција на таванскиот дел и нов иконостас во резба. Остана недовршена работата со ѕидното сликарство кое, исто така, претрпи огромни штети. Малтерот го загуби сврзливото својство и постоеше опасност целосно да биде уништено“, изјави Ристо Палигора, историчар на уметноста во Завод и музеј - Битола.

Проектот за конзервација на живописот опфати површина од 200 квадратни метри. Зафатот го инвестираше Министерството за култура.

,,Со овој проект успеавме да зачуваме од целосно уништување извонреден фрескоансамбл од средината на 19 век какви што не се многу зачувани во Битолскиот регион, но и пошироко во Македонија. (А.Б.)

http://www.utrinski.com.mk/?ItemID=9AA9F23CD1473C4F8DE1448CF10BA09B

Sunday, May 31, 2009

Capari Schoolchildren in 1928

Capari Schoolchildren in 1928





This photo was taken in 1928 in front of the school in Capari. Can you spot your Baba or Dedo? :)

Special thanks to Nick Bozinoski from Australia for sending me this photo.

Wednesday, February 4, 2009

Friday, January 30, 2009

Sunday, January 25, 2009

January 14th, 2009 - Snimki od Babari Karneval vo Capari

January 14th, 2009 - Capari - Babari Karneval



http://www.youtube.com/watch?v=-8843ab-M6c



http://www.youtube.com/watch?v=i2gY5gJqr8k



http://www.youtube.com/watch?v=kfa-uoLOsRM

Special thanks to Vesna Krlevska for videotaping and uploading these great clips!

Vasilica denotes the Orthodox New Year and is celebrated on January 14th every year. In the village of Capari, this holiday marks the annual Babari Karneval festival. On this day, the men (and sometimes women) of the village dress up in elaborate costumes and masks and theatrically parade around the village, warding off evil spirits along the way. The tradition always includes men dressed up as a bride and groom leading a traditional Macedonian dance and satirical depictions of current events. Caparci prepare for this day months in advance and always deliver an amazing show. The Babari tradition has only survived in a few villages in Macedonia and is a tourist attraction for the village of Capari every year.

Wednesday, January 21, 2009

Vasilica - Maskenbal vo Capari 2009

www.dnevnik.com.mk

четврток, 15 јануари 2009

Фото вест

Кризата со гас не го погоди битолскиот регион, но таа беше инспирација за вчерашниот традиционален маскенбал во селото Цапари. Дел од костимите што ги носеа василичарите во ова битолското село беа инспирирани токму од кризата со рускиот гас. На маскенбалот имаше и други маски што го привлекоа вниманието на цапарчани и на гостите.

(Ж.З.)


http://www.dnevnik.com.mk/?itemID=55000C65A7E12143B2A9FFEEF2452E88&arc=1

БИТОЛСКО ЦАПАРИ БЕЗ УЛИЧНО СВЕТЛО

www.dnevnik.com.mk

четврток, 15 јуни 2006

БИТОЛСКО ЦАПАРИ БЕЗ УЛИЧНО СВЕТЛО

Погребалното претпријатие немоќно да ја поправи струјата

Поради дефект што се случи уште зимоска, битолското село Цапари и летото го дочека без улично осветлување, за кое жителите редовно плаќаат сметки

Поради дефект што се случи уште зимоска, битолското село Цапари и летото го дочека без улично осветлување, за кое жителите редовно плаќаат сметки. Од „Електродистрибуција“ велат дека се немоќни да го отстранат дефектот затоа што со децентрализацијата, општината му дозволила на погребално претпријатие да го одржува уличното осветлување.

- Ем плаќаме по 50 денари месечно за улично осветлување ем живееме во темница. Ако изгорела некоја жичка, зарем да трпат селаните? Дури ни беше цапарската општина се правеа улици, канализации, а навечер светеа уличните ламби. Но, откако не' припоија кон битолската оставени сме сами на себе - вели Драги Спировски, жител на Цапари.

Градоначалникот Владимир Талески објаснува дека осветлувањето во Цапари го врши фирмата „Еко-клуб“ од Битола, избрана на тендер, која меѓу другото дава и погребални услуги. Во „Еко-клуб“ тврдат дека дефектот треба да го отстрани „Електродистрибуција“, затоа што во домен на нивната работа не е да вршат смена на кабли за довод на електрична енергија, отворање и поправки на трафостаници.

При последната интервенција во Цапари пред месец и половина, нивните екипи утврдиле дефект на надземен кабел, кој прегорел поради хаварија во локалната пилана. Уште тогаш, на раководството на месната заедница им било сугерирано да поднесат писмено барање до општината Битола, бидејќи се работи за отстранување поголем дефект, при што се потребни и дополнителни инвестициски вложувања.

Отстранувањето на дефектот некои цапарчани го чекаат и со газиена ламба.

(Ж.З.)

http://www.dnevnik.com.mk/?itemID=D9D92A87B41F064F8609FD839BF74968&arc=1


Saturday, January 10, 2009

Конзервиран живописот на црквата „Света Петка“ во Цапари

www.utrinskivesnik.com.mk

Број 2818 среда, 22 октомври 2008

Конзервиран живописот на црквата „Света Петка“ во Цапари

БИТОЛА - Конечно се реконструира црквата „Света Петка“ во потпелистерското село Цапари по големиот пожар од 1995 година кога целосно беше уништена. Екипи на Завод и музеј - Битола во последните три месеци работеа на конзервација на ѕидното сликарство во храмот.

,,Огнот целосно го уништи ентериерот и покривот. Благодарение на населението се направи реконструкција на таванскиот дел и нов иконостас во резба. Остана недовршена работата со ѕидното сликарство кое, исто така, претрпи огромни штети. Малтерот го загуби сврзливото својство и постоеше опасност целосно да биде уништено“, изјави Ристо Палигора, историчар на уметноста во Завод и музеј - Битола.

Проектот за конзервација на живописот опфати површина од 200 квадратни метри. Зафатот го инвестираше Министерството за култура.

,,Со овој проект успеавме да зачуваме од целосно уништување извонреден фрескоансамбл од средината на 19 век какви што не се многу зачувани во Битолскиот регион, но и пошироко во Македонија. (А.Б.)


http://www.utrinski.com.mk/?ItemID=9AA9F23CD1473C4F8DE1448CF10BA09B

ВО БИТОЛСКОТО СЕЛО ЦАПАРИ Печалбарите градат конаци под Пелистер

www.dnevnik.com.mk
Број 2850
сабота, 18 март 2006


ВО БИТОЛСКОТО СЕЛО ЦАПАРИ

Печалбарите градат конаци под Пелистер

Иселениците од најголемото битолско село Цапари, кое се наоѓа во подножјето на Баба Планина, под Пелистер, почнаа да ги реконструираат конаците во црквата "Св. Петка" подигната во 17 век, која е во близина на селото.

- Целосно ќе ги реконструираме сите 22 соби и две трпезарии во конаците. Овој ќе биде најубавиот конак под Пелистер и пошироко. Во него ќе вложиме 25 илјади канадски и австралиски долари, донација од иселениците од Цапари, кои живеат во Канада и во Австралија. Ова е најголемото печалбарско село во Битола од кое во дијаспората има многумина успешни луѓе. Затоа сите сакаме да помогнеме и да го разубавиме нашето село - вели бизнисменот од Торонто, Канада, Мајк Роштанковски, кој раководи со акцијата и кој летово два месеца со своето семејство престојуваше во стариот крај.

Овој канадски бизнисмен од македонско потекло, чија фирма од Торонто е овластен одржувач на ентериерите на повеќе канадски оперски, театарски и киносали, вели дека цапарските конаци ќе бидат со ентериер со пристојни стандарди. Според неговите зборови, верниците и гостите ќе имаат хотелско сместување и исхрана, зашто парите од посетите на конаците ќе послужат за нивно понатамошно одржување.

Роштанковски додава дека летово од селото до црквата е изграден и асфалтен пат во должина од еден километар со пари од денационализацијата на црковниот имот и со донации на иселениците.

- За асфалтирањето на патот вложивме 6.450 австралиски и 2.540 канадски долари. Но со овие пари направивме и паркинг за 40 возила пред црквата. Патот беше предаден во употреба за годинашниов верски празник и селска слава Св. Петка на 8 август, во присуство на голем врој верници и иселеници кои присуствуваа на богослужбата во истоимената црква ни дојдоа и гости. Конаците ќе ги пуштиме во следното лето за празникот Св. Петка, до кога ќе бидат целосно завршени - вели Роштанковски.

http://star.dnevnik.com.mk/?pBroj=2850&stID=62127